О књизи: година / - Колико пута? – дрхтавим гласом упитао сам директора школе. – Колико сам се пута родио? „Двадесет пет пута“, одговара жена којој сам веровала. - Дакле, ово је мој двадесет пети осамнаести рођендан? – покривши лице длановима, рекао сам. Сећање је изиграло окрутну шалу са мном, а глава ми је била отргнута од протока информација који су ми у бљесковима надирали у мозак. - Хоће ли доћи по мене? – рекао сам шапатом, гледајући у свог Заштитника. - Нећу то дозволити, Шели. – Адам је показао зубе и зграбио балчак мача. - Зар заиста мислите да толико векова нико ништа није успео, а ви можете? – шапнула сам држећи се за слепоочнице. - Ово ти је први живот где сам ја. Можемо то да урадимо. Твоја светлост неће пригушити, моја Светлуцава Шели.